Историја
Породица Босиљчић је стара српска породица која је била насељена у околини Невесиња у Херцеговини. Почетком 19. века део породице Босиљчић, отац са синовима Аврамом и Јоксимом, сели се у Горјане, село код Ужица.
На имању на којем су се доселили, око 1820. године, почињу са производњом ракије. Својим поштеним радом и трудом, породица Босиљчић стиче велики углед у српском друштву, били су истакнути у пољопривреди, уметности, грађевини, хуманитарном раду, политици. Дружили су се са утицајним људима у држави и ван њених граница.
Мукотрпним радом су стварали и ширили свој иметак, на којем су садили шљиве, јабуке, крушке, грожђе од којих су производили најфинију ракију и вино, пратећи технолошку модернизацију тог времена. Своју дугу традицију производње ракије су преносили са колена на колено.
За време Другог светског рата, 1943. године, у години када је шљива добро родила, сви тадашњи капацитети дестилерије Босиљчић били су попуњени. Немачка војска по тадашњем налогу својих претпостављених долази у дестилерију Босиљчић и спаљује куће, сву прозводњу и резерве ракије које су до тада биле на старењу. Kао разлог наведено је да је породица Босиљчич четничка породица која је генерацијама била за краља и отаџбину. Сходно политичком уверењу „за краља и отаџбину“, 1946. године, комунисти проглашавају породицу Босиљчић народним непријатељима и без икаквог доказа и суђења одузимају целокупну имовину на којој су били засади воћа од којих се производила врхунска ракија.
Остављена на згаришту својих кућа, без ичега, породица Босиљчић изнова деценијама креће да ствара и обнавља своје преостало имање и породични бренд. Својим истакнутим залагањем у области пољопривреде, уметности и грађевине у оквиру своје земље и ван њених граница, породично име Босиљчић поново постаје препознатљиво.
Захваљујући Радомиру Босиљчићу на имању које није одузето 1946. године, а на којем су се наши преци доселили почетком 19. века, 2000-те године почиње изградња породичног замка као спомен здање традицији и нашим прецима и изградња дестилерије Босиљчић по најмодернијим технолошким стандардима. Исте године куповином околних парцела креће садња стабала 3 сорте шљиве (чачанке родне, пожегаче и стенлеј) којих данас има око 6.000.
Вишедеценијским трудом својих наследника 2004. године породица Босиљчић бива рехабилитована, а 2018. године почиње делимично враћање одузете имовине, на којој ће се обновити засади воћа које се користило за производњу ракије. Сходно томе, план дестилерије Босиљчић је да у наредним годинама на својим парцелама посади више од 10.000 стабала шљиве, од којих се производи најфинија породична ракија од шљиве – Екселенција.
„Здрав си, од Бога ти здравље“ – тако су наши преци наздрављали животу, здрављу и љубави.
Дестилерија Босиљчић
О дестилерији
Дестилерија Босиљчић поседује прохромске ферметоре за једновремени смештај 200 тона откоштеног воћа, колону са 5 подова, дефлагматором, ароматизером и казаном од 1500 л индиректно загреваним воденом паром ниског притиска. Шљива за нашу ракију долази из наших воћњака, што нам омогућава да прву технолошку операцију, која представља прикупљање зрелих плодова (шљива падалица), урадимо беспрекорно.
Пракса у дестилерији Босиљчић је да се свака шљива опере, огули и извади коштица, а након процеса дестилације чисто „срце“ ракије иде у ново храстово буре из кога се пакује конзументима.
У циљу задовољења и захтева купаца, породица Босиљчић је своје воћне ракије чувала на старењу од 2007. године и тек сада 2022. године се појављује на тржисту са својим ракијама.
